Autor: Thomas Pavlović
General Manager
Savath Hospitality Management
Hotelska organizacija, pre svega, zavisi od veličine objekta
i njegovih karakteristika. Podsetićemo se da hotele delimo
na male, srednje i velike, u skladu sa brojem raspoloživih
soba. Mali hoteli imaju od osam do deset soba, srednji do 200, a
veliki hoteli više od 200 soba. Danas postoje i hoteli sa više od
1.000 soba, takoreći giganti, ali i oni se tretiraju kao veliki. U skladu
s tim, organizaciona šema određenog hotela zavisiće prvenstveno
od njegove veličine, a zatim i od prodajnih mesta, odnosno outleta
na osnovu kojih hotel posluje: broja restorana, barova, veličine konferencijskog
prostora, specifičnosti dodatnog prostora poput sajamskih
hala, kongresnih dvorana itd. To su elementi koji uslovljavaju
internu organizaciju hotela, pri čemu se oni, u zavisnosti od veličine,
odnosno usluga, mogu razlikovati jedni od drugih. Međutim, u svakom
hotelu postoje univerzalni organizacioni segmenti. To su odeljen ja poput
Room Division, Administration & Generally i
Repair&Maintenance. Ta odeljenja možemo videti u svakom hotelu
bio on mali, srednji ili veliki. Sobe su osnovni proizvod hotela, odeljenje
administracije bavi se finansijama, knjigovodstvom, nabavkom
itd., a tehnička služba sitnim popravkama, održavanjem tehničkih
sistema i uopšte celog hotela. To su odeljenja koja ćete uvek i svuda
sresti jer bez njih hotel ne može da funkcioniše. Ona su organizovana
u skladu sa veličinom hotela, a broj zaposlenih prilagođen je obimu
posla. U zavisnosti od veličine hotela, pomenuta odeljenja granaju
se u mnogo manjih segmenata koji poštuju specifičnosti sopstvene
organizacije.
Hotel koji svrstavamo u kategoriju velikih hotela ima pet ključnih
segmenata ili sektora koji se kasnije granaju u svoje podsektore. To
su Rooms Division, Food&Beverage, Administration&General,
Repair&Maintenance i Sales&Marketing. Iz tih sektora kasnije se
grana cela paleta odeljenja. To znači da u jednom velikom hotelu
imate visoki menadžment koji se sastoji od pet ljudi koji vode sektore
i veći broj šefova odeljenja (Heads of Department) koji rukovode
pojedinačnim poslovima.
Organizaciona šema, kao i podela dužnosti po odeljenjima i sektorima,
uređuje se nekim uvreženim pravilima koja su se iskristalisala
u praksi i definisana su prirodom samog posla. Međutim, koliko
god odeljenja i ljudi koji u njima rade bili specijalizovani, odeljenja i
sektori u velikoj meri zavise jedni od drugih i saradnja među njima
mora biti konstantna. Raspodela posla utvrđena je prirodom samog
poslovanja, a određene procedure i pojedinačne obaveze mogu se
definisati i internim aktom, takozvanim opisom posla (job description),
počevši od direktora sektora pa do stjuarda.
Za svakodnevno besprekorno funkcionisanje velikog hotelskog
sistema neophodna je dobro razrađena interna komunikacija koja
se odvija na nekoliko različitih nivoa i načina (pismeno ili usmeno).
Najčešći oblik interne komunikacije jeste jutarnji sastanak (morning
briefing) koji se održava svakog jutra, posle takozvanog jutarnjeg
naleta, tj. doručka i odjave gostiju koji napuštaju hotel. Takav jutarnji
sastanak traje od 15 do 30 minuta i na njemu se sumiraju rezultati
proteklog dana i daje pregled zbivanja za taj dan. Postoji i
nedeljni sastanak svih šefova odeljenja koji traje od 60 do 90 minuta
i obuhvata konkretne teme, pogotovo onda kad se razmatraju
pitanja koja se tiču nekoliko odeljenja, zajedničkih odgovornosti,
velikih manifestacija itd. Na nedeljnom nivou održavaju se i sastanci
sektora i odeljenja na kojima se organizuje njihov interni rad. Ti
sastanci uvek se svode na rekapitulaciju proteklog perioda i na pripremu
onoga što predstoji. Postoje i veliki sastanci koji se održavaju
jednom ili dva puta godišnje (general staff meeting) i na kojima se
okuplja kompletan personal. Koncepcija tih sastanaka direktno zavisi
od budžeta koji je predviđen za njihovu realizaciju, ali su uglavnom
usmereni na rekapitulaciju rezultata, predstavljanje novih planova,
pripremu reorganizacije ili novih etapa u poslovanju. Ti
sastanci mogu biti veoma raznoliki, u zavisnosti od samih
kompanija.
S obzirom na složenu organizaciju jednog velikog hotela, broj
zaposlenih predstavlja strateško pitanje. S vremenom su uspostavljeni
relativno čvrsti standardi, pa se broj zaposlenih bazira na već utvrđenim
koeficijentima. To znači da postoje neki svetski parametri koji
se vezuju za kvalitet usluga i kategoriju hotela (odnosno za broj zvezdica
koji hotel ima). Garni hoteli (hoteli koji nude samo prenoćište,
bez doručka) imaju koeficijent 0,25, poslovni hoteli (tri ili četiri zvezdice)
od 0,6 do 0,75, a hoteli sa pet zvezdica od 0,75 do 1,2, što
opet zavisi od veličine hotela, usluga koje nudi itd.
Koeficijenti predstavljaju broj zaposlenih po sobi. Treba imati na
umu da je tu reč o ljudima stalno zaposlenim u hotelu, ali da svaki
hotel neke usluge iznajmljuje (outsourcing), tj. angažuje ljude sa strane
koji nisu na njegovom platnom spisku. Danas se outsourcing primenjuje
mnogo više nego ranije. Ta praksa uvedena je pre dve
decenije sa outsourcingom sobarica, usluga pranja i peglanja, obezbeđenja,
wellness&spa, poslastičarnice i pekare. Pre dve decenije,
jedan hotel imao je sve to u sopstvenoj režiji. Danas se ti elementi
retko sreću u hotelskom direktnom poslovanju, a angažuju se spolja,
što je uticalo na koeficijent. Logično je da je u prošlosti koeficijent
bio znatno veći.
Postavlja se pitanje koji je sektor najkomplikovaniji za rukovođenje
i gde vrebaju zamke u post opening fazi rada hotela. Treba reći da
je u radu hotela nepravda da Rooms Division zapošljava manje radnika,
a pravi daleko veću profitabilnost, ima vrlo jednostavan spektar
robe, odnosno proizvoda koje troši u svom radu (sapuni, šamponi,
papir...). S druge strane imamo izuzetno personalno zahtevan
sektor Food&Beverage, za čije je funkcionisanje potrebna vrlo ozbiljna
kalkulacija robe koja je izuzetno šarolika (a la carte, različiti banketi,
dekoracije...). Zato je oduvek u F&B-u postojao veći izazov i bilo
je teže praviti profit nego u Rooms Divisionu. Pri tom ne smemo da
zaboravimo da se zasebno vodi profitabilnost svakog sektora.
Međutim, neretko je potrebna njihova tesna međusobna saradnja,
jer ukoliko se organizuje veliki banket ili seminar za mnogo ljudi,
onda se podrazumeva da su u organizaciju uključeni i F&B i sobe.
Tada nudite veliki paket, pa jedan sektor ne može da bude profitabilan
bez onog drugog.
U ovom broju predstavili smo grubi pregled organizacione postavke
hotela, a u sledećim ćemo objasniti funkcionisanje i organizaciju
pojedinačnih sektora i odeljenja kako bismo pokazali koliko je kompleksan
rad jednog hotela i koliko su specifične obaveze pojedinih
odeljenja, koja su u svom radu suštinski isprepletana i vrlo zavisna
jedna od drugih.